Пређи на садржај

Сарајевски процес (1983)

С Википедије, слободне енциклопедије

Сарајевски процес је назив за суђење групи муслиманских интелектуалаца у Сарајеву 1983. године, на челу са Алијом Изетбеговићем, због „муслиманског национализма” и „непријатељске пропаганде”.

Служба државне безбедности СР Босне и Херцеговине је 23. марта 1983. године у операцији "Требевић", ухапсила Алију Изетбеговића, Омера Бехмена, Исмета Касумагића, Едхема Бичакчића, Хуса Живаља, Мустафу Спахића, Џемалудина Латића, Дервиша Ђурђевића, Мелика Салихбеговића и Ђула Бичакчића.

На првом саслушању, Изетбеговић је изразио похвале на рачун СДБ-а који чува Југославију. Демантовао је да има политичких амбиција. Исту изјаву су дали и остали.[1]

Судски поступак

[уреди | уреди извор]

У темељу оптужнице, налазила се "Исламска декларација", коју је Изетбеговић написао 1970. године. Оптужени су у истрази давали различите исказе него пред судом, због притисака и тортуре СДБ-а. Мустафа Спахић је изјаву о изнуђивању исказа дао и пред Врховним судом. Ипак, на суђењу су уважене само првобитне изјаве.

Тужилаштво је извело 59 сведока, док је одбрана извела свега три. Тражено је и да суђење буде јавно, уместо допуштању одабраних новинара да присуствују суђењу.

Петиција

[уреди | уреди извор]

Војислав Шешељ и Добрица Ћосић су покренули петицију за ослобођење Изетбеговића и осталих, коју је потписало много чланова Српске академије наука и уметности.[2]

  • Алија Изетбеговић, 14 година
  • Омер Бехмен, 15 година
  • Хасан Ченгић, 10 година
  • Исмет Касумагић, 10 година
  • Едхем Бичакчић, 7 година
  • Хусеин Живаљ, 6 година
  • Мустафа Спахић, 5 година
  • Џемалудин Латић, 6 година и 6 месеци
  • Салих Бехмен, 5 година
  • Дервиш Ђурђевић
  • Мелика Салихбеговић
  • Ђула Бичакчић

Изетбеговић је амнестиран 1988. године и пуштен из затвора у Зеници, као и остали осуђени.

Касније је подршка Шешеља и Ћосића тумачена као великосрпски покушај да се Босна и Херцеговина подели, чиме би се отворио пут да се Србији припоје српски делови БиХ.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Delalić, Medina; Šačić, Suzana (6. 11. 2009). „Muslimanski intelektualci u stranci (1)”. samizdat. Архивирано из оригинала 09. 01. 2020. г. Приступљено 20. 09. 2020. 
  2. ^ „Војислав Шешељ: Ја сам покренуo прву петицију за ослобађање Алије Изетбеговића из затвора 1983. године”. 30. октобар 2018.